Trudnoća je period koji donosi mnogo promena u životu žene, ali i promene u živote ostalih ukućana. Briga trudnice o budućem članu porodice, počinje zapravo i pre njegovog rođenja. Tokom ovog osetljivog perioda, stvari koji su do “juče” bile bezbedne sada više nisu. Čišćenje i održavanje kuće svodi se na organske i “uradi sam” preparate, sve u cilju očuvanja zdravlja bebe. Ako se pojave štetočine u tom osetljivom periodu, normalno je da se zapitamo da li je onda pogodno vršiti dezinsekciju – deratizaciju za vreme trudnoće i kada su deca u kući.
Kočoko god pazili, ponekad se dogode situacije koje ne možemo da predvidimo i ne možemo da utičemo na njih. Jedna od tih je i najezda insekata ili glodara u naš dom. Spas od ovih štetočina je dezinsekcija ili deratizacija, ali da li je bezbedno sprovoditi ovakve tretmane tokom trudnoće I dok u kući ima dece?
Da li je bezbednije sačekati porođaj, pa tek onda pimeniti neki tretman? Koja je opasnost živeti sa štetočinama tokom tudnoće? Ova pitanje muče sve ljude koji očekuju prinovu ili imaju malu decu u kući.
Štetočine koje ugrožavaju tudnice i decu
Postoji mnogo korisnih insekata i glodara, ali u prirodi. Naš životni prostor nije baš najidealnije mesto gde ih želimo videti. Bilo da su to korisni mravi ili vredne pčele, mi ih ne želimo u naš domu.
Nisu ni svi insekti i glodari podjednako opasni, neki samo nanose materijalnu štetu, neki čak ni to – samo nam nisu prijatni da ih imamo u kući, dok neki drugi mogu biti do te mere opasni da nam mogu ozbiljno ugroziti zdravlje.
Komarci, krpelji, bubaruse, bubašvabe, žuti mravi, smrdibube, najčešći su insekti koji naseljavaju naše podneblje, dok su miševi i pacovi najzastupljeniji glodari. Za razliku od ostalih smrdibube su potpuno bezopasne po ljudsko zdravlje, pa i zdravlje trudnica i ploda. Ostale vrste insekata mogu biti prenosioci i izazivači mnogih bolesti I alergija.
Babašvabe, miševi, pacovi- nije ih nimalo prijatno videti, a sama pomisao na njihov način života izaziva gađenje. Kreću se kroz kanalizacije, otpade, deponije, u potrazi za hranom prelaze ogromne kilometraže i tako seju zaraze.
Bolesti koji miševi i pacovi nose sa sobom su brojne, ali svakako najopasnija je mišja groznica. Pored opasnosti od zaraza, ovi glodari prave i velike materijalne štete.
Bubašvabe su prenosioci preko 30 opasnih zaraznih bolesti, neke od njih su tuberkuloza, kolera, kuga. Ono što može biti posebno opasno je da su brojni insekti izazivači alergija kod osetljive grupe ljudi.
Trudnice spadaju u tu grupu ljudi, i podložne su alergijama i zarazama koje štetočine nose sa sobom. Mala deca su takođe rizčna grupa, pogotovu ona koja puze, stavljaju ruke u usta, igraju se na podu, jer bubašvabe ostavljaju trag u vidu pljuvačke, izmeta, oklopa i tako kontaminiraju svako mesto kuda su se kretale.
Pošto je šteta koju insekti i glodari mogu napraviti velika, jedini pravi izbor za suzbijanje štetočina su dezinsekcija i deratizacija.
Treba li odložiti dezinsekciju I deratizaciju dok trudnoća ne završi?
Postoji više razloga zašto ne odlagati ove tretmane, ali najvažniji je svakako očuvanje zdravlja. Odlaganjem tretmana samo povećavamo rizik od zaražavanja i izloženi smo alergenima.
Prisustvo glodara i insekata je još jedna neprijatonost kojoj smo svakodnevno izloženi ukoliko odlučimo da sačekamo sa tretmanima deratizacije i dezinsekcije. Odlaganje tremnata povećava rizik od naglog povećanja brojnosti štetočina. Glodari i insekti se razmnožavaju velikom brzinom, npr. ženka pacova okoti oko 100 mladih godišnje, pa sa takvom računicom dolazimo do toga da se čekanje definitivno ne isplati.
Koliko traje postupak dezinsekcije I deratizacije?
U zavisnosti od toga da li vam je potrebna dezinsekcija ili deratizacija, dužina postupka se razlikuje, ali ni jedan od ova dva tretmana ne oduzima vama mnogo vremena. Obavljanje dezinsekcije je jednostavniji proces, pošto se uglavno svodi na prskanje određenih površina ili nanošenje gelova. Uglavnom su tu u pitanju ćoškovi prostorija, prskanje uz lajsne i posebno detaljnije tretiranje kupatila i kuhinje, pošto su to glavna mesta gde se insekti stacioniraju.
Deratizacija je malo kompleksniji proces, postoji nekoliko metoda koje spadaju u proces deratizacije: postavljanje mamka, zamki, postavljanje repelenata. Koji će se metod primeniti u vašem slučaju odlučiće stručno lice u dogovoru sa vama, pa će u zavisnosti od kompleksnosti izvođenje trajati I sam proces.
Da li su postupci dezinsekcije I deratizacije bezbedni za decu i trudnice?
Koliko su preparati neškodljivi za decu i trudnice, govori nam to da čak nije ni potrebno napuštati prostorije dok se izvode tretmani. Sredstva koja se koriste prilikom ovih postupaka su ekološka i biorazgradiva. Toliko su bezbedna za ljude i okolinu da nije potrebno ni provetravanje. Pojedini preparati koji se primenjuju prilikom dezinsekcije i deratizacije, su i bez boje i bez mirisa i ne ostavljaju nikakve lepljive tragove niti kontaminiraju tretirane površine.
Bitno je da čak i trudnice koje su na održavanju trudnoće i primorane da ovaj period provedu mirujući neće imati nikakvih neprijatnosti niti dodatnih obaveza nakon tretmana.
Ovi tretmani se mogu obavljati dok su deca I ljubimci u kući, Sredstva koja se koriste prilikom dezinsekcije I deratizacije su odobrena od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine., I potpuno su bezbedna po zdravlje ljudi.
Zaključak
Odlaganje dezinsekcije ili deratizacije nije pametno rešenje, zato što je moguće da će se u medjuvremenu štetočine razmnožiti. Najboje je prvo se konsultovati s profesionalcima koji imaju dugogodisnje iskustvo u eliminisanju štetočina. Ono će vam na osnovu svoh iskustva dati najbolji savet.