Redovno održavanje higijene u našem domu i prostorijama gde radimo od ključnog je značaja za zdrav život. Standardi održavanja higijene mogu se razlikovati od čoveka do čoveka ili od ustanove do ustanove. Međutim kada su u pitanju prostorije ili ustanove kao što su domovi zdravlja, ambulante ili bolnice, ti standardi moraju biti na najvišem mogućem nivou.
Zbog specifičnosti namene ovih prostorija, održavanje higijene zdravstvenih ustanova i bolnica zahteva dodatno angažovanje i dodatne sanitarne usluge kao što su dezinfekcija, deratizacija i dezinsekcija, mnogo češće nego neke druge institucije od javnog značaja. Iako je čist prostor prioritet u svim ustanovama, kada su zdravstvene ustanove u pitanju čistoća je imperativ.
Bolnice, zbog svoje namene, su prostor koji je i inače visoko rizičan za širenje bolesti i zaraza, tako da redovno održavanje higijene mora biti na najvišem nivou. Infektivni otpad je nešto što je neminovno u ovakvim prostorijama, pa su dezinfekcija i deratizacija redovne higijenske procedure koje se vrše u ovim objektima.
Zašto dolazi do pojave štetočina u bolnicama?
Bilo da je reč o glodarima ili insektima, oni imaju isti cilj – da obezbede sebi hranu. Prostorije koje su mračne, tople, vlažne i imaju lako dostupnu hranu su njihova najčešća staništa, a uslovi koji su im pogodni za život omogućavaju im i razmnožavanje velikom brzinom.
Put do ovakvih prostorija nalaze kroz kanalizaciju, prilikom transporta, ili ih ljudi sami mogu nesvesno uneti u neki prostor.
U ustanovama kao što su bolnice, postoje i prostorije gde se priprema hrana za ljude koji su na bolničkom lečenju, pa su te prostorije prve na udaru kada su štetočine u pitanju. Insekti i glodari nalaze najstinije pukotine i tako sebi pronalaze put do lako dostupne hrane, kreću se uglavnom noću, pa ih je teško na vreme primetiti, a kada ih primetimo to znači da ih već ima u velikom broju. Tretmani kao što su dezinfekcija i deratizacija su onda poželjni i ne samo kao metod suzbijanja štetočina nego i kao mera prevencije, kada je reč o ovakvim prostorijama.
Šteta od prisustva štetočina u bolnicama
Higijena prostora u kojem borave bolesne osobe ili lica kojama je potrebna posebna nega je neuporedivo važnija u odnosu na ostale prostore. Insekti i glodari koji nasele bolnice dolaze u kontakt sa visoko infektivnim agensima, koje rasejavaju gde god se kreću, a pošto su štetočine u stanju da prelaze ogromne kilometraže na dnevnom nivou u potrazi za hranom opasnost od širenja zaraza je ogromna.
Ako znamo životne navike insekata i glodara i njihov način života, jasno nam je koje sve opasnosti vrebaju. Nije prijatno videti ih bilo gde a posebno u prostorijama kao što su bolnice, gde se očekuje visok nivo higijene, ali susret se njima je najmanja šteta koju oni nose.
Insekti i glodari kontaminiraju svaki prostor gde se kreću i ostavljaju svoj trag. Pljuvačka, izmet ili presvlaka su najčešći tragovi koji oni ostavljaju iza sebe, a svako mesto koje su prešli postaje potencijalni izvor zaraze. Osim prostorija i radnih površina, oni mogu kontaminirati i predmete koji bolesnici ili zaposleni koriste, pa je to još jedan način potencijalnog zaražavanja. Svakako najopasnije je ako bolesnici ili zaposleni dođu u kontakt sa hranom ili vodom koja je kontaminirana, što može dovesti i do masovnog oboljevanja.
Najčešće štetočine u bolnicama
Najčešće štetočine koje se mogu naseliti u bolnicama su miševi, pacovi, bubašvabe, stenice, bubarusi, mravi…Svaka od ovih vrsti je potencijani nosilac određene bolesti.
Glodari – Najopasnije bolesti koje možemo da dobijemo od glodara su botulizam, tuberkuloza, besnilo, šap i naravno najčešća mišija groznica. Međutim i materijalna šteta koju oni mogu naneti može biti ogromna. Njihova potreba za stalnim glodanjem, može napraviti ozbiljne probleme i naneti mnogo štete na apratima koji se koriste u bolnicama.
Insekti – Bubašvabe kao najčešći insekti u bolnicama mogu biti prenosioci preko 30 opasnih zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, kolera, kuga, a prisustvo bubašvaba se povezuje i sa alergijskim reakcijama kod ljudi. Često su nosioci salmonele, bakterija iz porodice streptokoka i stafilokoka, kao i bakterija ešerihija kolie, tako da ove napasti poprilično mogu da ugoze naše zdavlje.
Žuti mravi – Oni su takođe česti u bolnicama, a najveća opasnost od ovih štetočina preti što se mogu mogu zavući u sterilne pakete ili odeću. Raspodelom odeće ili sterilne opreme po odeljenjima kroz bolnicu nesvesno raznosimo i mrave. Ova vrsta mrava ne prenosi bolest svojim prisustvom, ali ako dođu u kontakt sa hranom kontaminiraju je svojim izlučevinama.
Kako se vrše dezinsekcija i deratizacija u bolnicama
Bolnice i objekti sa sličnom namenom, imaju zakonsku obavezu da redovno obavljaju postupke deratizacije i dezinsekcije, ne samo kada problem postoji već I kao jednu od obaveznih mera prevencije. Kada se ovi tretmani primenjuju u preventivne svrhe onda je potrebno u objektima kao što su bolnice, obaviti četiri tretmana godišnje, dok se prostorije koje su osetljivije za širenje zaraza, kao što su hiruške sale, deratizacija i dezinsekcija mogu se obavljati i češće.
Metode dezinsekcije koje se primenjuju u bolnicama svode se na primenu insekticida tj. preparata u vidu gela, paste ili prskanje. Za deratizaciju se primenjuju preparati rodenticida (otrova), i najčešće se koriste pomešani sa hranom i postavljaju na mestima gde se glodari najviše kreću.
Sredstva koja se koriste za ove tretmane u bolnicama imaju višestruko dejstvo, trenutno i produženo, tako da osiguravaju da se štetočine neće vratiti barem do narednog tretiranja prostora. Preparati koji se koriste za dezinsekciju i deratizaciju su potpuno bezbedni za ljude i okolinu, biorazgradivi su, ne ostavljaju miris, niti ljepljive tragove. Dezinsekcija se može obavljati bez izolacije bolesnika iz prostorija.
Međutim tretiranje insekticidima i rodenticidima, ne znači kraj u borbi protiv ponovne pojave štetočina. Osoblje koje radi na održavanju higijene, ali i ostali zaposleni moraju voditi računa da ne ostavljaju hranu, otpad ili posude sa vodom lako dostupne.
Stalno se moraju kontrolisati slavine, pukotine u zidovima i podu moraju biti sanirane. Pošto većina štetočina paradira noću, poželjno je da se prostorije koje su najčešće na udaru glodara ili insekata obilaze noću.
Zaključak
Dezinsekcija i deratizacija u bolnicama zahteva određene mere koje mogu ispoštovati samo stručne ekipe sa velikim iskustvom i stalnim obukama za korišćenje najnovijih sredstava. Jedino tako se može garantovati uspešna eliminacija štetočina bez štetnog dejstva na okolinu.