Bez obzira koliki smo fanovi životinja, susret sa ovim sitnim glodarama kod nas ne izaziva prijatne emocije. Samo njihovo prisustvo nas uznemiruje i tera da razmišljamo kako uništiti miševe u kući. Ovi neželjeni gosti nanose mnogo materijalne štete, i ostavljaju tragove izmeta gde god se kreću. Sa početkom hladnijeg vremena oni počinju da traže sklonište i topao dom, i veoma će ceniti vaš trud da se pripremite za zimu, tako da se može desiti da dobijete sustanare koje nikako niste želeli.
Oni sa sobom donose i bolesti i bakterije koje mogu ozbiljno ugroziti naše zdravlje. Trag koji ostavljaju iza sebe može pogoršati i neke bolesti kao što su alergije i astma. Zato je važno što pre naći rešenje i otarasti se ovih štetočina.
Šta jedu miševi
Miševi imaju potrebu da stalno nesto grickaju, na taj način oni i obnavljaju i oštre svoje zube. Miševi dnevno pojedu količinu hrane ekvivalentnu 10% njihove težine. Miševi jedu bilo koju hranu koju čovek nameni za sopstvenu upotrebu ili za hranjenje životinja. Nisu veliki probirači što se tiče ishrane, ali najviše vole suvu hranu kukuruz, pšenicu, ječam, suncokret. Posebnu poslasticu im predstavljaju sveže voće i povrće.
Miševi svojim grickanjem ne nanose materijanu štetu samo nama u kući, već ako se nastane u skladištima gde se čuva hrana, mogu naneti i ogromne novčane gubitke i privredi. Vrlo lako mogu kontaminirati hranu u našem domu. Zato je važno da hranu bilo u kući ili skadištu čuvamo dobro zatvorenu i na odgovarajući način, i tako smanjimo šanse da dođe do kontaminacije.
Najbolji mera protiv ovih glodara je prevencija, ali čak i kada preduzmemo sve prevencije da do pojave glodara ne dođe, nije garancija da oni neće naći put koji smo mi prevideli.
Izmet miševa
Prvi znak koji ukazuje na prisustvo miša jesu tragovi izmeta. Tragajući za hranom, miševi se zavlače na mnoga nehigijenska mesta gde mogu pokupiti razne patogene. Pre nego što su došli u naš dom ovi glodari su verovatno obišli kanalizaciju, septičku jamu, deponiju ili neki kontejner.
Oni su pravi rezervoari niza bolesti, izvori virusa i bakterija, ali i gljivica i parazita. Najopasnije bolesti koje mogu da prenesu su kuga, tularemija, sodoku groznica, leptospiroza, salmoneloza, trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza I najpoznatija mišija groznica. Izmet ali i urin ili odbačene dlake izazivaju alergijske reakcije.
Otrov za miševe
Mnogi nisu baš pristalice ovog načina rešavanja problema glodara, i to iz više razloga. Pre svega zbog surove smrti glodara, ali postoje i oni praktične prirode. Otrov za miševe je toliko jak da je takođe štetan i za ljude, ali i za kućne ljubimce i ostale životinje koje čovek gaji. Naročito treba izbegavati ovaj način tretiranja glodara ako u kući imate malu decu i ljubimce. Drugi razlog je što otrov može delovati na miša ne tamo gde ga je konzumirao, nego na nekom teško dostupnom mestu, a to možemo saznati samo po strašno neprijatnom mirisu, koga se možda ne možemo ni rešiti.
Naravno, sve se ovo može izbeći angažovanjem profesionalne službe za deratizaciju, koja će znati gde i kakve mamce i otrove da postavi. Takođe će koristiti i zaštitne kutije i maske koje će sprečiti da kućni ljubimci ili deca dođu u dodir sa mamcima za miševe.
Otrovi za glodare koji se mogu naći na našem tržištu se mogu podeliti na brzodelujuće i sporodelujuce. Otrovi sa brzim dejstvom su izuzetno toksicni, i u deluju samo na jedinku koja je konzumirala preparat, dok ovi sporodelujuci ubijaju glodare tri do deset dana nakon konzumacije, inficiraju celo leglo i time se uništava populacija na toj lokaciji.
Kako uhvatiti miševe
Uhvatiti miša nije baš jednostavan zadatak. Treba biti dobro upoznat sa njegovim navikama i načinom zivota. Miševi se lako prilagodjavaju svim uslovima, ne smeta im ni hladnoca, ni prevelika toplota. Ne mogu ostati gladni, jer jedu apsolutno sve na sta naiđu. Razmnožavaju se ogromnom brzinom, tako da ako ne se ne preduzmu neke mere zaštite ili ako ne uništimo tih nekoliko primeraka koji su se nastanili u našem domu, ubrzo bismo mogli imati pravu invaziju.
Ako ste odlučili da ne nabavite mačku, koja može biti dobro rešenje za ove štetočine, možete probati i sa nekim od ovih trikova da ih se oslobodite, pre nego se odlučite na neku agresivniju metodu.
- Miševi mrze odrežene biljne mirise – kamilicu, nanu, oleander, limun. Na komadima vate ili tuferima, nakapajte neko od ovih eterčnih ulja i rasporedite na mestima gde mislite da se miš pojavljuje. Ova metoda je efikasna ako ste primetili jednog miša, u suprotnom neće imati nekog efekta, ali može biti dobra mera prevencije.
- Omekšivač za veš – u hemikalijama koje su za čoveka neškodljive ima nečega što smeta miševima, tako omekšivač za veš možete iskoristiti ako nakvasite peškir i stavite pored mesta gde miš izlazi.
- Naftalin – jak miris naftalina utice na nervne celije glodara, I zato ga izbegavaju kada osete njegov miris
- Hvatanje pomoću lepka – lepak za miševe nanesite na komad kartona i na lepku stavite neku hranu koja ce miša privuci, kada miš dodje po hranu ostace zalepljen na kartonu.
- Mišolovka – postavite je tamo gde ste primetili kretanje miša, bolja ideja od parčeta sira je kikiriki puter – namažite zamku i čekajte, miš ce se lakše upecati zato što ne može uzeti komad hrane I zbrisati, nego ga mora tu na licu mesta pojesti.
Ako želite da se ih se oslobodite, a da ipak to bude neki humaniji način, idealne su zamke sa vratima. One namame miša i kad upadne u klopku vrata se zatvore. A onda se vi sami morate osloboditi napasti. Ako to učinite u blizini kuće, očekujte ubrzo povratak miša – oni pamte i obeležavaju svoju teritoriju, zato je najbolje odneti ga što dalje od kuće.
Zaključak
Miševe nije lako uhvatiti niti ih se otarasiti. Već dugo vodimo bitku sa njima, bez jasnog pobednika na vidiku. Ali našli smo načine da ograničimo njihovu rasprostranjenost i uticaj na naše živote. Zato je najbolja solucija da angažujete profesionalnu firmu za deratizaciju kao što je naša. Mi ćemo uspeti da ukombinuju dobre stare recepte sa modernim sredstvima i postupcima i tako dpbokate najbolji mogući rezultat.