Šta je krpelj i dezinsekcija krpelja?
Krpelji su sićušni paukoliki insekti, paraziti, koji žive na koži ljudi, ali i domaćih i divljih životinja. Mogu se naći u svim delovima sveta, pretežno na travnatim površinama – dvorištima. Iako urbana naselja i asfalt nisu njihova staništa ove napasti možemo naći i tamo. Najveća brojnost krpelja je u proleće i rano leto, kada je i vlažnost veća. Ona im prija i olakšava razmnožavanje.
Početak proleća toplo i lepo vreme nas mame da izađemo iz kuće, ali nismo jedini koji čekaju tople dane da bi se aktivirali. Da, tu su i naši stari znanci, krpelji. Iako su sićušni, nisu nimalo bezazleni pa se zato dezinsekcija krpelja mora izvoditi redovno i temeljno.
Gde se mogu naći krpelji?
U prirodi krpelji se mogu naći u šumskim oblastima i tamo gde je vegetacija bujnija, mada ni naša dvorišta nisu pošteđena ovih napasti. Bez obzira koliko se mi trudili da održavamo nasu baštu urednom, oni će ipak naći neko mesto gde će se ugnezditi i čekati svoju žrtvu. Krpelji su “lukavi” insekti, prilikom ujeda ispuštaju anestetik, tako da čovek ne oseti bol u trenutku ugriza, već kasnije primeti otok i crvenilo. Sam ujed nije bolan, ali su ove sićušne napasti prenosioci mnogih opasnih bolesti.
Da li su krpelji opasni?
Krpelji su prenosioci virusnih, ali i bakterijskih oboljenja. Sisajući krv domaćina, njegovo telo od svega par milimetara može porasti i do jednog centimetra. Kada se napuni krvlju krpelj se otpušta sa domaćina i spreman je za polaganje jaja ili traženja nove žrtve.
Krpelji žive oko godinu dana i prolaze četri faze životnog razvoja (jaja, larve, nimfe, odrasli), a bolest mogu preneti žrtvi u bilo kojoj životnoj fazi. Većina bolesti koje nastaju kao posledica ujeda krpelja mogu se sprečiti pravovremenim i ispravnim uklanjanjem krepelja. Najpoznatija je svakako Lajamska bolest, ali mogu biti izazivači i virusnog meningoencefalitisa, tularemije, Q-groznice, bruceloze, erlihioze, anaplazmoze, itd.
Znaci infekcije i tretiranje ujeda krpelja
Sisanjem krvi životinja, krpelji mogu da pokupe razne patogene izazivače i preneti ih čoveku. Većina krpelja nije zaražena, i većina ugriza nema posledice po ljudsko zdravlje, ali u trenutku ujeda mi ne znamo da li je taj krpelj zaražen ili ne, zato ukoliko primetite neke od simptoma, morate brzo i reagovati. Simptomi bolesti koje prenose krpelji javljaju se od nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon ujeda:
- Koncentrični crveni krugovi oko mesta uboda
- Bolovi u zgobovima I mišićima
- Glavobolja
- Temperatura i malaksalost
- Gubitak apetita, mučnina i povraćanje
- Otežano disanje
Ukoliko kampujete negde ili iz nekog razloga niste u mogućnosti da vam krpelj izvadi stručno lice, to možete uraditi i sami. Da biste uspešno izvadili krpelja potrebna vam je pinceta i igla. Krpelja lagano uhvatiti što bliže koži I lagano povlačiti okretanjem pincete levo – desno, bez cimanja, vodeći računa da ne zgnječite krpelja. U slučaju da neki deo odkinete i ne izvadite ga u celosti, sterilnom iglom ostatke izvaditi kao što se vadi trn. Ako krpelj prilikom ujeda nije ispustio otrov, onda ga ne može ispustiti ni ako se otkine neki njegov deo, čak i ako ne uspete da izvadite ostatke, vremenom će ih koža resorbovati i izbaciti.
Ako niste vešti i sigurne ruke, najbolje je obratiti se lekaru ili licu osposobljenom za uklanjanje krpelja. Oko većih izletišta često postoje i medicinske službe čiji su se članovi prilično izveštili u uklanjanju ovih napasti.
Važna napomena: Najbolje je ispitati da li je krpelj kojeg ste uklonili zaražen nekom bolešću. Najbrži i najsigurniji način da to saznate je da krpelja smestite u posudu sa alkoholom i odnesete na Veterinarski institut. Tamo će ga pregledati i utvrditi eventualnu zaraznost. U slučaju da krpelj jeste zaražen, osoba sa koje je uklonjen se mora obratiti lekaru radi terapije.
Prilikom vađenja krpelja ne primenjivati agresivne metode ošamućivanja alkoholom, benzinom ili acetonom, to kod krpelja izaziva stres i zbog toga luči tečnost koja može biti zaražena ili se pak od stresa može zavući dublje u kožu I tako se otežati njegovo uklanjanje.
Što je duže krpelj zakačen za vas, veće su i šanse da vam prenese zarazu, tako da je veoma važno izvaditi ga što je pre moguće.
Kako se zaštiti od krpelja
Za razvoj i razmnožavanje krpeljima je potrebna krv, a najčešće je dobijaju od toplokrvnih životinja i čoveka. Najveći broj krpelja se ne ugnezdi na koži čoveka već spadne sa tela, dok oni koji se zadrže lutaju tražeći pogodno mesto. Najkritičnija mesta gde se kače krpelji su pregibi (kolena, prepone, pazuhe), vlasište.
Da bi naš boravak u prirodi protekao bez stresa možemo i sami preduzeti neke mere zaštite i koliko je moguće zaštiti se od ovih krvopija.
- Izbegavati mesta za koja se zna da su staništa krpelja (livade, šume, nepokošeni parkovi I druge travnate površine)
- Tokom boravka u prirodi poželjno je nositi odeću dugih rukava i dugih nogavica, po mogućnosti svetle boje
- Koristiti repelente koji mogu i nekoliko sati da štite od ujeda insekta
- Nakon boravka u prirodi potrebno je pregledati sve one delove tela gde je krpelj mogao da se prikači (kosu, iza uha, prepone, ispod pazuha)
- Odeću treba oprati pošto krpelji ne mogu da prežive u vodi, a u kuću ih možemo uneti i na taj način.
Dezinsekcija krpelja – kako se rešiti krpelja u dvorištu
Zaštiita stanovništa od štetnih insekata je obaveza Instituta za javno zdravlje. Ova institucija se bavi suzbijanjem insekata koji mogu preneti zaraze ili izazvati alergijsku reakciju. Svake godine sa početkom lepog vremena, uglavnom sredinom marta, počinje i redovno prskanje i zaprašivanje insekata i njihovih rezervoara na svim travnatim površinama i otvorenom gradskom prostoru. Tretman se vrši prskanjem sa zemlje ili zaprašivanjem iz vazduha i obično je potrebno tri tretmana tokom sezone.
Medjutim, Zavod za javno zdravlje nije nadležan za privatna dvorišta i placeve. Da biste bili mirni i bez straha uživali tokom toplih letnjih dana u svom dvorištu, možete angažovati i firmu koja se bavi dezinsekcijom.
Dezinsekcija se obavlja metodama vlažne aplikacije tj. nanošenje preparata ručnim pumpama ili hladno ili toplo zamgljivanje tj. UVL uređajima. Najbolji efekti uništavanja krpelja se postižu ako se tretman obavi sredinom marta i ponovi jos dva puta sa razmakom od 7 dana zbog mogućnosti ostavljanja larvi ili jajašca. Sredstva kojim se obavlja tretman su ekološka, bez boje i mirisa, i potpuno su neškodljiva za ljude I životinje.
Da bi se sprečila pojava zaraznih bolesti neophodna je kontrola krpelja. To podrazumeva tretiranje svih zelenih površina, parkova, šetalista, izletišta, ali I redovno održavanje tih istih površina.
Zaključak
Ako se previše namnože, insekti nam mogu bukvalno uništiti leto. Neke insekte je skoro nemoguće potpuno istrebiti, a to bi čak bilo i štetno zbog narušavanja prirodne ravnoteže, ali se njihov broj dezinsekcijom može dovesti na prihvatljiv broj. Ako na to dodate i poštovanje mera prevencije, dobijete savršenu jednačinu koja garantuje da će leto biti omiljeno doba nama, a ne insektima.