Miševi su najrasprostranjeniji sisari, naseljavaju sve krajeve sveta i spadaju među najštetnije glodare. Sama pomisao na glodare izaziva jezu, a miševi u pekari i piceriji i generalno na mestima gde se prodizvodi hrana izazivaju totalno zgražavanje.
Miševi su najčešća vrsta glodara sa kojim se čovek sreće i koji mu zadaje najviše problema. Miševi idu za ljudima jer je čovek izvor lako dostupne hrane. Njive, voćnjaci i oranice nisu jedini koji su ugroženi. Svako mesto gde čovek drži hranu bilo za svoje potrebe, proizvodnju ili prehranu životinja je pod rizikom da ga nasele ovi glodari.
Navike miševa
Tragajući za hranom i toplim domom, miševi su uvek u blizini ljudi, žive uglavnom u baštama, šumama i njivama, ali dolaskom hladnijeg vremena uvek biraju da nasele neko toplije mesto, zato nije čudno što su naši domovi, podrumi, tavani pa i poslovni prostori njihov izbor.
Miševi se razmnožavaju tokom cele godine, jedna ženka može imati i po šest okota godišnje. Retko se desi da miš zaluta sam, tako da ako primetimo jednog, možemo računati da ih je još nekoliko u blizini koje nismo još uvek videli.
Svaštojedi su, ali najviše vole suvu hranu, žitarice I voće, tako da gde god se nastanili za njih nema zime, neće ostati gladni.
Veoma brzo se prilagode na prisustvo čoveka i svoje navike usklade sa njim, tako da su najaktivniji noću, kada ih mi ne možemo primetiti, Ove štetočine ipak ostavljaju razne tragove prisustva. Ono što prvo možemo primetiti je njihov izmet, tagovi u vidu zrna pirinča, siguran su znak miševa. Izgrickane knjige, nameštaj, pa i električna iznstalacija tragovi su njihovog prisustva. Urin miševa ima specifičan miris koji se lako prepoznaje I još je jedan trag njegovog prisustva.
Zašto miševi nastanjuju pekare i picerije?
Ovi glodari su u stalnoj potrazi za hranom. Mesta gde im je hrana lako dostupna su pravi raj za ove štetočine. Najčešća meta miševa su pogoni hrane ili ugostiteljski objekti.
Pekare i picerije su mesta gde ima dosta zaliha brašna, šećera, ali i drugih prehrambenih proizvoda namenjenih za ljudsku upoterbu, hrana koja je miševima prava poslastica. Tražeći hranu oni dospevaju u magacine, prouzvodne pogone, tako da lako se moze desiti i da u samom ugostiteljskom delu iznenade nekog gosta. Šteta koju mogu naneti može biti ne samo materijalna i epidemiološka, već dosta uticati na ugled samog objekta.
Šteta koju miševi nanose
Ne samo da su opasni po zdravlje ljudi, već i ekonomska šteta koju miševi naprave nije zanemarljiva. Na svetskom nivou to je 25 miliona evra godišnje.To su ogromne količine hrane, koju su miševi zagadili i koja mora biti uništena. Ali nije samo hrana uništena, nego i ugled firme. Picerije i pekare prodaju hranu, tu gde je hrana očekujemo i maksimalnu higijenu. Rizik od velikih kazni sanitarne inspekcije, je minoran u odnosu na glas gosta koji je video miša u restoranu, ta kazna je mnogo veća od novčane a zahvaljujući modernoj tehnologiji takve vesti se šire brzinom svetlosti. Ugled firme se teško vraća, a gubici u poslu koje ove štetočine mogu izazvati nisu nimalo naivni.
Kako sve miševi mogu ući u pekaru I piceriju?
- Najlakši put ulaza miševa u bilo koji prostor su vrata. Ako su često otvorena ili nezaštićena od ulaska štetočina, ona predstvalju “dobrodošlicu” bez muke ovim glodarima. Zbog toga bi u ovakvim objektima bilo poželjno da vrata koja dele prostor sa hranom i spoljašnjom sredinom budu obezbeđena mrežama, da lepo prijanjaju uz okvir, a ako su drvena da imaju oblogu od metala minimum 30cm od poda.
- Prilikom transporta robe, miševi se mogu sakriti između paleta pa ih na taj način možemo uneti u magacinski prostor
- Dešava se da u samom pokovanju tj. u ambalaži bude miš
- Kroz prozore, ako nemaju neku zaštitnu mrežu
- Jedan od puteva ulaza glodara je iz odvodnih kanala kroz oštećene zaštitne rešetke
- Kroz otvore za ventilaciju ili toplovodne cevi
Preventivne mere protiv miševa
- U objektima kao što su pekare ili picerije česta je i dostava sirovina, prilikom dostavljanja robe veoma je bitno pregledati i vozilo koje dovozi robu. Neretko se dešava da se zajedno sa robom u objekat unesu i štetočine.
- Prostorije u kojima se priprema ili skladišti hrana mora biti tako organizovana da se lako pristupa svakom delu prostorije radi lakšeg čišćenja i održavanja
- Hrana koja se odmrzava ili koja čeka dalju obradu mora biti pokrivena
- Otpad koji ostaje prilikom pripreme hrane mora se čuvati u zatvorenim posudama koje moraju što pre biti sklonjene iz prostora gde se priprema hrana
- Hrana u magacinskom delu prostora mora biti odmaknuta od zidova i poda
- Hrana koja se čuva u magacinu, poželjno je da bude hermetički zatvorena
Restorani, pekare, picerije i drugi ugostiteljski objekti imaju obavezu da redovno sprovode deratizaciju prostora kako ne bi došlo do kontaminiranja hrane i nanela štetu mušterijama. Zagađena hrana može izazvati brojne zdravstvene probleme. Zbog svog načina života, miševi su pravi rezervoari mnogih virusnih, bakterijskih pa i gljivičnih oboljenja. Salmoneloza, tularemija, kuga i mišja groznica su samo neka od njih, ali prilično opasna po zdravlje čoveka.
Zaključak
Nije ih prijatno ni videti ni čuti i borimo se protiv njih odavno, ali su ipak još uvek tu zahvaljući nama. Miševe je prilično lako dozvati ali mnogo teže oterati. Ne postoji jedno rešenje za problem sa miševima, već je potrebno kombinovati dobre mere prevencije i redovnu deratizaciju koju bi vršila pouzdana firma sa dugogodišnjim iskustvom i savremenim metodama.