Iritantno zujanje tokom noći, upropašćena šetnja pored reke, propala romantična večera u bašti nekog restorana I sve to zahvaljujući insektu od svega par milimetara – komarcu. Prisutni su u apsolutno svakom delu sveta, od tropskih šuma pa sve do polarnih predela, i zaprašivanje komaraca je skoro jedini način da se njihov broj svede na minimum.
U svetu postoji preko 3500 vrsta komaraca, najveći broj naseljava tropska i mesta sa umerenom klimom. Kod nas su najzastupljeniji kućni komarac (Culex pipiens), azijski tigrasti komarac (Anopheles) I Aedes albopictus. Svaki komarac bez obzira kojoj vrsti pripadao potencijalni je prenosilac neke opasne zarazne bolesti.
Šta su komarci?
Komarci su sićušni insekti velicine od 3 do 6mm i težine od svega 2,5 miligrama. Telo im je prekriveno sitnim ljuspicama koje formiraju karakteristične šare koje su nama značajne za određivanje vrste. Životni vek komaraca ima četiri faze: jaje, larva, lutka i odrasla jedinka; tako prolaze kroz vodenu i kopnenu fazu razvoja. Jaje, larva i lutka vezani su za vodu, dok je odrasla jedinka leteća i nezavisna od vode.
Komarci koji žive na našim prostorima ne vole sunčevu svetlost, suv vazduh i veliku toplotu i najaktivniji su od zalaska sunca. Međutim, to nije pravilo – vrste koje žive u vlažnijim predelima aktivne su tokom celog dana. Pojedine vrste mogu da prelete i desetine kilometara u potrazi za hranom. Životni vek komaraca je različit od vrste do vrste i dosta je uslovljen klimatskim uslovima u kojima se komarac nalazi.
Mužjaci komaraca hrane se nektarom, odnosno biljnim sokovima, dok je ženka ta koja ujeda i sisa krv koja joj je neohodna za polaganje jaja.
Bolesti koje prenose komarci
Klimatske promene, učestala putovanja, trgovina i migracija ljudi doveli su i do rasejavanja različitih vrsta komaraca širom sveta. Pojedine vrste mogu biti izazivači mnogih zaraznih bolesti a njihov “transport” doprineo je globalnoj rasprostanjenosti zaraza.
Bolesti koji komarci prenose spadaju u vektorske zarazne bolesti, što znači da se sama bolest nalazi neko određeno vreme u komarcu koji je vektor, a on je ubodom prenosi na čoveka. Kada će se neka bolest pojaviti zavisi i od klimatskih uslova, odnosno od aktivnosti komaraca, a to je najčešće od proleća do jeseni. Neke od najpoznatijih bolesti koje izazivaju komarci su:
- Malarija – najopasnija tropska bolest. Kod nas je ova bolest iskorenjena, ali se može javiti kod osoba koja se boravile u tropskim krajevima. Odgovorna je za preko milion smrti godišnje.
- Denga groznica – kod nas je izazivač ove bolesti tigrasti komarac, koji najčešće grize danju. Kod manjeg broja ljudi ovaj virus moze biti i smrtonosan.
- Žuta groznica – teška akutna hemoragijska bolest. Na srecu za ovu bolest postoji vakcina, tako da prilikom putovanja u tropske krajeve preventiva je vakcina.
- Zika virus– prenosi je tigrasti komarac, a izaziva groznicu, osip, bolove u mišićima. Opasan je za trudnice, jer može izazvati ponekad teške deformitete ploda.
- Groznica Zapadnog Nila – ovo je jedna od najčešćih bolesti koje komarci mogu preneti. Retko izaziva komplikacije, slična gripu.
Načini zaprašivanja komaraca
Da bi se došlo do željenih rezultata, odnosno do maksimalnog umanjenja broja komaraca, zaprašivanje-dezinsekcija treba vršiti nekoliko puta tokom letnje sezone. Suzbijanje ovih insekata moguće je obavljati u svim fazama njihovog razvoja, od larve do odrasle jedinke. Sama procedura zahteva i neke specifične uslove, tako da se zaprašivanje obavlja u tačno određenom delu dana i u određenim vremenskim uslovima.
- Zaprašivanje iz vazduha – najefikasniji nacin uništavanja komaraca je iz aviona, medjutim Evropski parlament je pre nekoliko godina zabranio ovaj metod zaprašivanja. Smatra se da je ovaj način uništavanja komaraca opasan po zdravlje ljudi. Supstanca lambda cihalotrin koja se koristi za ovaj vid zaprašivanja ima veliku toksičnost, a naročito su ugrožena deca do 2 godine I trudnice.
- Zaprašivanje sa zemlje – u zavisnosti od terena, zaprašivanje se vrši hladnim ili termalnim zamagljivanjem. Najugroženija područja su oko reka, priobalja, velike travnate provršine, gradski prakovi. Da bi zaprašivanje dalo efekta ono se mora ponavljati na dvadesetak dana, gde će se uništavati ne samo odrasle jedinke nego i larve.
- Larvacidni tretman – uništavanje larvi komaraca se po pravilu obavlja na samom početku lepog vremena od marta do sredine aprila. Ovaj vid tretiranja daje najbolje rezultate, a toksikološki uticaj na okolinu je izuzetno mali. U zavisnosti od vremenskih uslova ovaj način treba primenti što pre i time sprečiti da do razvoja komaraca i dodje. Ove mere suzbijanja daju najbolje rezultate i uspešnost uništavanja je od 60 do 70%.
- Adulticidni tretman – uništavanje odraslih komaraca obavlja se u junu i julu postupkom toplog ili hladnog ULV zamagljivanja. Međutim ovaj način tretiranja ima manje efekta, jer deluje samo na leteće jedinke. Sva legla u vodi ili gde god su ih stvorili ostaju netaknuta i predstavljaju novu pretnju najezde ovih insekata.
Sredstva koja se koriste za suzbijanje komaraca koja se koriste pri zaprašivanju sa zemlje, ispitana su i dozvoljena od strane Svetske zdravstvene organizacije. Bezbedna su za ljude, biljke i životinje, ali je preporuka da pčele koje polako postaju ugrožena vrsta treba zatvoriti ili dislocirati sa područja zaprašivanja.
Mere zaštite od komaraca
Kao individue ne možemo dati neki veliki doprinos suzbijanju ovih insekata, ali možemo makar svoj životni prostor zaštiti od najezde ovih insekata, a na taj način i čuvati svoje zdravlje.
Neke od mera prevencije su:
- Upotreba zaštitnih mreža na vratima i prozorima.
- Redovno uredjivanje dvorišta i balkona, uklanjanje korova i slično.
- Uklanjanje ili saniranje mesta na kojima je mogucće sakupljanje atmosferskih padavina.
- Redovno košenje trave i održavanje travnatih površina.
- Saniranje i pražnjenje septičkih jama.
- Uklanjanje organskog otpada, koji predstavlja hranu za larve i omogućava njihovo razmnožavanje.
- Zamena vode u saksijama.
- Korišćenje električnih aparata sa otpuštanjem sredstva za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.
- Upotreba repelenata na otvorenom.
- Nošenje odeće dugih rukava i nogavica.
Zaključak
Akcije suzbijanja komaraca – zaprašivanja, imaju smisla samo ako se ona sprovode smisleno i organizovano. Bitno je praćenje legla, praćenje prisutnih vrsta i adekvatan izbor vrste tretmana. Nije prijatno zamišljati velike oblake insekticida koji lete naokolo, ali sa druge strane, nije prijatno ni braniti se celu noć od komaraca (a to je najmanja nevolja koju mogu da nam prirede). Zaprašivanje protiv komaraca se može nazvati nužnim zlom, i trenutno nemamo bolje oružje protiv ovih napasti.